Boriska.indigo dečak sa Marsa
Ruski dečak koji priča o prethodnim životima na Marsu, prošlosti i budućim kosmičkim kataklizmama i vanzemaljcima koji posećuju našu planetu,privukao je pažnju celog sveta,otkad se pre nekoliko godina saznalo za njegov slučaj. Za neobičnog dečaka po imenu Boriska,prvi sam put čuo iz priča učesnika jedne ekspedicije u anomalnu zonu na severu Volgogradske oblasti,koja je u našoj zemlji poznata kao gorski lanac Medveditskaya. "Zamisli, dok su uveče svi sedeli oko logorske vatre, taj mali dečak, star oko sedam godina, iznenada je glasno zatražio tišinu: želeo nam je pričati o stanovnicima Marsa i njihovim putovanjima na Zemlju", rekao je jedan od svedoka koji je sa mnom podelio svoje utiske "Pa, neko je i dalje tiho brbljao, i onda je dečak strogo zatražio našu punu pažnju ili 'neće biti ništa od priče"
I tako je drugi razgovor utihnuo. A ovo je razlog zašto: dečak okrugla lica i velikih očiju, u letnjoj majici i s frajerskom kapom šiltericom, potpuno nezastrašen odraslima, započeo je neverovatnu priču - o marsovskoj civilizaciji, o megalitskim gradovima i marsovskim svemirskim brodovima, o letovima na druge planete, i o zemlji Lemuriji na Zemlji, čiji je život poznavao iz ličnog iskustva, budući da je doleteo s Marsa,na taj ogromni kontinent usred okeana gde je imao prijatelje...
Mnoge su šokirale dve stvari. Kao prvo, neobično znanje, koje jedan sedmogodišnjak ne bi trebao imati i, kao drugo, to što Boriskin govor nije bio na razini deteta iz prvog razreda. Koristio je takvu terminologiju, detalje i činjenice iz prošlosti Marsa i Zemlje da su svi ostali pod utiskom. Samo se po provalama emocija moglo videti, da taj ozbiljan govor potiče od deteta.
"Zašto je Boriska govorio na taj način?", pitao se moj sagovornik. "Očigledno, podstaknulo ga je njegovo okruženje u logoru ekspedicije. Tamo su bili okupljeni zanimljivi, slobodoumni ljudi koji su tražili odgovore na mnoge zagonetke Zemlje i Svemira, i Boris, koji je slušao razgovore tekom dana, u svom je govoru izrazio neslaganje sa stvarima koje je zapamtio."
izmisliti; mora ih se lično znati."
Reči o sećanjima na prošle reinkarnacije bile su presudne: shvatio sam da moram upoznati Borisku. Sada, upoznavši njega i njegove roditelje, pokušavam sve sastaviti ,kako bih shvatio misteriju rođenja tog mladog bića.
Sećanja Boriskine majke
Zanimljivo je da je Boriska došao na svet u gradu Volzhku, u provincijskom porodilištu, iako je u njegovoj krštenici, kao mesto rođenja upisano "Zhirnovsk, Volgogradska oblast". Datum njegovog rođenja je 11. januara 1996. u 8.30 ujutro. Astrologu bi to moglo nešto značiti.
Njegovi su roditelji dobri i ljubazni ljudi. Nadježda Kiprijanovich, Borisova majka, dermatologinja je u gradskoj klinici. Diplomirala je 1991. na Volgogradskom institutu za medicinu. Njegov otac Jurij Tovstenev, je penzionisani oficiri, svojevremeno je diplomirao na Visokom vojnom institutu Kamishinskij, a danas radi kao građevinski nadzornik. Oni sami bili bi srećni, kad bi im neko mogao pomoći u rešavanju zagonetnog fenomena njihovog sina, ali zasad sa radoznalošću posmatraju svoje čudo.
"Kad je Boriska rođen, primetila sam da je sa svega 15 dana već dizao glavu", seća se Nadježda. "Svoju prvu reč, baba, izgovorio je u uzrastu od četiri meseca, i moglo bi se reći da je otada počeo pričati. Svoju prvu rečenicu izgovorio je sa sedam meseci rečima "Hoću ekser" - video je esker u zidu - iako deca počinju pričati mnogo kasnije. Najizvanrednije od njegovih intelektualnih sposobnosti bile su izvan fizičkog."
"Kako su se manifestovale?"
"Kad je Borisu bila jedna godina, počela sam mu davati slova prema sistemu Nikitin i, ako možete zamisliti, sa godinu i po, već je bio u stanju čitati teška slova iz novina. Rano i lako naučio je prepoznavati boje u raznim nijansama. Sa dve godine počeo je crtati, a sa dve i po mogao je slikati. Znao je crtati u raznim nijansama. "
Boris je krenuo u jaslice kad je napunio dve godine. Sve vaspitačice su rekle da je jako nadaren za jezike i da mu je mozak neobično razvijen. Primetile su da ima fenomenalno pamćenje.
Međutim, njegovi roditelji primetili su da njihov sin, do svog znanja ne dolazi samo posmatranjem svoje okoline nego, kako se činilo, i iz drugih izvora: nekako je primao informacije niotkuda!
"Niko ga tome nije naučio", seća se Nadježda, "ali nekako je stekao naviku da sedi u lotosovom položaju - i samo ga slušajte!
Iznosio je takve bisere i detalje o Marsu, o planetarnim sistemima i drugim civilizacijama da smo ostajali zadivljeni. Ali kako je jedno dete moglo sve to znati?
Svemir i kosmičke teme u njegovim pričama - to su bile stalne teme od njegove druge godine, Mars, indigo deca i planetame katastrofe. Boriska je objavio da je nekada živeo na Marsu i da je ta planeta bio nastanjiva, ali je preživeo najgoru katastrofu u svojoj istoriji - gubitak atmosfere - i nakon toga su, malobrojni preostali stanovnici, živeli u podzemnim gradovima. U to vreme često je leteo na Zemlju
radi trgovine i naučnih istraživačkih misija. Čini se, da je on sam, bio pilot svemirskog broda. To se događalo u vreme Lemurijske civilizacije. Imao je prijatelja Lemurea koji je umro pred njegovim očima.
"Na Zemlji se dogodila ogromna katastrofa u kojoj su planine eksplodirale, a veliki kontinenti, raspali su se i potonuli pod vodom, i iznenada je ogroman kamen pao na građevinu u kojoj je bio moj prijatelj", ispričao je Boriska. "Nisam ga mogao spasiti. Sada bi smo se trebali opet sresti na Zemlji..."
Boriska celu sliku uništenja Lemurije vidi, kao da se upravo dogodila i pati zbog smrti Zemljanina kao da ju je on sam skrivio.
Jednom je video knjigu “Od koga smo postali”? Ernsta Muldasheva, koju je donela njegova majka. Trebali ste videti kakav je to utisak imalo na malog dečaka. Gledao je crteže Lemuraca, fotografije tibetanskih pagoda. Dva sata kasnije mogao je detaljno govoriti o rasi Lemuraca i bio je vrlo dobro upućen u njihova otkrića.
"Ali Lemurija je uništena pre barem 800.000 godina" - rekao sam oprezno - "i Lemurei su bili visoki preko devet metara, pa ipak se ti nekako sećaš svega toga?"
"Da, sećam se; sigurno mi niko nije pričao o tome", odgovorio je Boris.
Drugom prilikom počeo se prisećati mnogih stvari, nakon što je video ilustracije u drugoj Muldashevljevoj knjizi” Upotrazi za Gradom bogova”, o pogrebnim odajama i piramidama. Rekao je da znanje neće biti pronađeno pod Keopsovom piramidom, već pod jednom drugom. Ali još ga nisu pronašli. "Život će se promeniti kada otvore Sfingu", rekao je i dodao, da će se Sfinga otvoriti negde iza uha, ali ne može se setiti tačno gde.
Kada ga uhvati nadahnuće, priča zanimljive priče o majanskoj civilizaciji, smatrajući da ljudi ne znaju mnogo o tom fascinantnom narodu. Ali najupečatljivije je to što Boriska smatra, da je sada na Zemlji došlo vreme u kojem se rađaju posebna deca zbog nekih velikih promena koje će se dogoditi sa Planetom i zato što će biti potrebno novo znanje, šire od zemljanskog mentaliteta.
"Kako znaš za tu nadarenu decu i zašto se to događa?", pitao sam ga prilikom našeg susreta. "Znaš li da ih zovu 'indigo deca'?"
"Znam da se ona rađaju, ali u našem gradu nisam ih sreo. Ali, možda Julia Petrova: ona mi veruje, što znači da nešto oseća.
Ostali se obično smeju kada pričam priče. Na Zemlji će se nešto dogoditi - dve katastrofe - i zato se rađaju ta deca. Ona moraju pomagati ljudima.
Polovi će se preokrenuti. 2009. doći će do prve ogromne katastrofe na jednom velikom kontinentu, a 2013. dogodiće se jedna, još veća."
"Ti se ne bojiš toga, iako bi to moglo uticati i na tvoj život?"
"Ne, ne bojim se: mi živimo večno. Dogodila se katastrofa na Marsu, gde sam ranije živeo. Oni su bili isti narod kao mi, ali došlo je do nuklearnog rata i sve je gorelo. Neki su ljudi preživeli, i izgrađene su kuće i nova oružja.Tamo je takođe došlo do promena kontinenata. Međutim, taj kontinent nije bio velik. "Marsovci dišu vazduh koji se pretežno sastoji od ugljendioksida. Kad bi došli na našu planetu, stalno bi se zadržavali u blizini dimnjaka."
Polovi će se preokrenuti. 2009. doći će do prve ogromne katastrofe na jednom velikom kontinentu, a 2013. dogodiće se jedna, još veća.
"A ti, ako si ti s Marsa, možeš li s lakoćom disati naš vazduh ili ti je potreban ugljendioksid?"
"Kad se nađeš u ovom zemaljskom telu onda dišeš ovaj vazduh. Ali mi ne volimo zemaljski vazduh, jer on prouzrokuje starenje. Tamo, na Marsu, ljudi su večno mladi, u uzrastu od oko 30-35 godina, i nema starih ljudi. Svake godine, ta deca s Marsa rađat će se na Zemlji, u sve većem i većem broju. U našem gradu biće ih najmanje dvadeset."
"Sećaš li se svog starog imena ili imena tvojih prijatelja?" "Ne, nikad se ne sećam imena."
"Od koje godine pamtiš sebe?"
"Svog prošlog života sećam se do trinaeste godine, a ovde se sećam sebe od rođenja, ali ne zaboravljam odakle sam došao.
Tamo smo nosili posebne naočare i borili smo se celo vreme. Na Marsu je bila jedna neugodna stvar: stanica koju je potrebno uništiti. Moguće je ponovno oživeti Mars, ali ta stanica to sprečava. To je tajna. Mogu nacrtati kako izgleda; bili smo blizu nje. Ta je stanica protiv nas."
"Borise, zašto naše svemirske stanice [sic] 'umru' češće nego što ostanu čitave prilikom sletanja na Mars?"
"S Marsa se širi signal, i on pokušava ubiti stanije [sic]. Na tim stanicama ima štetnih zraka."
Začudile su me štetni zraci Phobosa. Godine 1988. Jurij Lušničenko, čovek iz Volzhska obdaren vančulnim moćima, pokušao je kontaktirati vođe sovjetskog svemirskog programa, kako bi ih upozorio na neizbežan neuspeh njihovih sondi Phobos1 i Phobos2 poslatih na Mars, posebno zbog zraka i radioaktivnih baterija koje su bile strane toj planeti. Nisu poslušali njegova upozorenja. Nisu osećali potrebu da odgovore, sve do danas, iako je za uspeh, prema Lušničenku, potrebno promeniti taktiku kod približavanja površini Marsa.
NLO-i i izgubljeni planeti
"Znaš li za višestruke dimenzije? Znaš, kako bi leteo ne moraš slediti ravnu putanju, već možeš ići kroz multidimenzionalan prostor?"
Pažljivo sam postavio pitanje koje je s gledišta glavne struje nauke bilo fantastično.
Boriska je iznenada živnuo i počeo energično objašnjavati konstrukciju NLO-a. "Čim bismo se lansirali, odmah smo bili blizu Zemlje!"
Zatim je uzeo komad krede i na ploči nacrtao nešto trouglasto. "Postoji šest slojeva", uzbuđeno je govorio. "Spoljni sloj čini 25 posto izdržljivog materijala, drugi sloj zauzima 30 posto i sličan je gumi, treći zauzima još 30 posto i opet je od metala; četiri posto otpada na sloj sa magnetnim svojstvima." Ispisivao je brojke na ploči.
"Napajate li energijom magnetni sloj, uređaj može leteti po čitavom svemiru."
Mi odrasli međusobno smo se pogledali.
U kojem se razredu uče procenti? Naravno, u školi još nisu bili došli do toga, ali čini se da Boriska ima ozbiljnih poteškoća u školi. Nakon testiranja stavili su ga odmah u drugi razred, ali onda su ga se pokušali rešiti. Kome bi, recite mi, bilo ugodno kada dete iznenada prekine učitelja kako bi reklo: "Maria Ivanovna, ne govorite istinu! Ne učite nas ispravno!" A to se događa više nego jednom dnevno.
"Koja je Boriskina misija na Zemlji? Zna li je on?", pitao sam i njega i njegovu majku.
"Rekao je da sluti", odgovorila je Nadježda.
"Zna nešto o Zemljinoj budućnosti; na primer, da će znanje biti raspodeljeno u skladu s kvalitetom i nivoom svesti. Novo znanje nikada neće doći iskvarenim ljudima sa sitnim porocima, lopovima, banditima, alkoholičarima, a takođe ni onima koji nisu spremni menjati se na bolje.
Oni će napuštati Planetu. On misli da će informacije imati najvažniju ulogu. Na Zemlji će početi vreme jedinstva i suradnje."
"Borise, odakle ti to znanje?"
"Iz moje unutrašnjosti", ozbiljno je odgovorio.
Jednom, kad mu je bilo pet godina, zadivio je svoje roditelje, počevši govoriti o Proserpini, planeti koja je uništena pre više stotina hiljada a možda i više miliona godina. A tu reč, Proserpina, rekao je,a da je nije čuo nigde drugo.
"Zraci su je presekli i raspala se na komadiće", objasnio je Boriska. "Planeta fizički više ne postoji, ali njegovi stanovnici teleportirali su se u petu dimenziju, koju vi zovete paralelni svet. Mi smo posmatrali smrt planete sa Marsa", pojasnio je.
A onda je iznenada rekao nešto nezamislivo. Rekao je da je Zemlja, kao živo svesno biće, počela prihvatati decu Proserpine, kako bi ih podučavala. Zbog toga se ovde povremeno rađaju deca koja se sećaju svoje matične planete i smatraju se vanzemaljcima.
Evo što je Borisova majka Nadježda čuvala u svom dnevniku; to joj je jednom prilikom rekao Boris: "Ti si prethodnica. Očistila si platformu za nas. U najvišim sferama smatraju te junakinjom. Ti na svojim leđima nosiš najteži teret. Ja sam došao u Novo vreme. Holografski kod već je vidljiv i prekriva prostor. Sve će se rasvetliti u novoj vatri misli, vrlo brzo... Prelaz iz jednog sveta u drugi odigraće se kroz tkivo Vremena. Ja sam doneo Novo vreme. Ja sam doneo Novu informaciju..."
Mars je počeo katastrofalno gubiti svoju atmosferu i vodu.
Boriska je rekao da su postojali posebni brodovi koji su odlazili na najbližuplanetu, Zemlju, po vodu.
Boriskine marsovske hronike
Otprilike godinu dana kasnije, otišao sam u Zhirinovsk posetiti Borisku i čuti najnovije detalje o njegovom životu. Naravno, pre svega razgovarao sam s njegovom majkom.
"Pogledala sam u sobu jer sam čula kako Boriska razgovara s nekim, ali pouzdano sam znala da je sam", seća se Nadježda. "Zaista je bio sam, a ispred njega je bio šareni mozaik sastavljen od dečjih kocaka, a na njemu je bila dvostruka spirala DNK! Jasno sam je prepoznala sa svojih studija na medicinskom institutu.
"Nekome se obraćao:Ja sam pilot istraživačkog broda,naučnik, ali nikada neću obavljati ukrštanje ljudske i reptilske DNK!
To se protivi zakonima prirodne selekcije: Usledilo je par reči na latinskom. Bila sam jednostavno zapanjena; i umesto da ga dalje slušam, počela sam ga tresti. 'Šta je to? Kome to govoriš?'
I Boriska je iznenada izašao iz transa, zbunjen, i promrmljao - 'Igram se'
"Još jednom, shvatila sam da svoga sina ne poznajem baš dobro. Istina je, da kad sam ga kasnije pitala, rekao mi je da ta informacija nije za ljude i da su, kad je on živeo na Marsu, imali blago drugačije niti DNK - nešto drugačije od DNK lemurijske rase.
"Ali u osnovi sam shvatila da, ako se seća svog života na Marsu, onda je to iz tačke gledišta različitih vremenskih razdoblja. To jest, čini se, da se pojavio na Marsu mnogo puta i seća se različitih epizoda iz svojih života, verovatno kroz razdoblje od mnogo hiljada godina."
"Znači, ne mislite da su to jednostavno dečje fantazije?"
"Možda bi mi bilo drago tako misliti, ali to se ne uklapa. Tu je uključeno previše potpuno neobičnog znanja. Jednostavno ga nije imao odakle crpsti. Istina, ne mislim da se seća svojih prošlih života onako kako se mi sećamo jučerašnjeg dana. Naravno da ne. Njegova sećanja vrlo su razlomljena i otkrivaju se pod određenim okolnostima, a moguće je i da će s vremenom izbledeti.
Da, on se može povezivati sa spoljnim izvorima informacija i biti njihov odašiljač, ali deset minuta kasnije može jednostavno zaboraviti te informacije, poput normalnog deteta."
Ipak, na njihovim snimkama iz proteklih meseci nalaze se neobična Boriskina sećanja na teške kataklizme na Marsu. Na primer, on uporno tvrdi da je tokom proteklih više stotina hiljada ili čak miliona godina, tamo bilo velikih problema sa vodom. Mars je počeo katastrofalno gubiti svoju atmosferu i vodu. Boriska je rekao da su postojali posebni brodovi, koji su odlazili na najbližu planetu, Zemlju, po vodu.
Izgledali su poput valjaka i služili su kao matični brodovi.
Mnogo je govorio o svojim dužnostima i radu u svemiru. Dečaku se baš ne sviđaju američki filmovi o svemirskim pustolovinama i ratovima, i kaže da je u njima sve iskrivljeno i izmišljeno.
Marsovski brodovi mogli su putovati po celom Sunčevom sistemu, imali su veći broj baza na planetama i njihovim satelitima. Čini se da nije bio loš pilot i imao je dobre profesionalne vještine:
prema njegovim pričama, mnogo je puta učestvovao u letovima na Saturn, gde je najteža stvar, bila navigacija kroz asteroidni pojas. Mnogi njegovi prijatelji poginuli su približavajući se Saturnu.
"Znaš, mama, nisam samo donosio vodu na Mars!", izjavio je Boriska jednog dana.
"Uvek govorim 'Mars ovo, Mars ono; ali ja sam bio odgovoran za Jupiter! Imali smo poseban projekat, u kom smo proučavali stvaranje drugog sunca u našem Solarnom sistemu. A to drugo sunce trebao je biti Jupiter. Ali za to je bilo potrebno tako puno fizičke mase da je nije bilo dovoljno u celom Sunčevom sistemu.
Zato projekat nikada nije uspeo."
Jednom je rekao da bi zemaljske naučnike, sigurno zanimalo da u našem Sunčevom sistemu nema devet planeta, već dve više. Oni se nalaze iza Plutona.
Prema njegovim rečima, Mars je nekad bio bliže Jupiteru, i Mesec je tada pripadao Marsu. Ali nakon divovske kosmičke kataklizme Mars je izmenio svoju orbitu, i tako je Zemlja dobila svoj satelit - Mesec. Međutim, Boriska se ne može setiti nikakvih detalja o tom razdoblju.
Jednom je, gledajući emisiju na kanalu Discovery, s velikim entuzijazmom počeo govoriti o civilizaciji Sivih (Greys) - malih humanoida s velikim očima.
"Oni nisu Marsovci", rekao je, pokazujući na ekran. "Mi nismo takvi; mi smo bliži Lemurcima i Atlantiđanima.
Kao prvo, mi smo visoki, oni su patuljci.
Drugo, Sivi su okrutni. Oni su iz druge galaktike, upuštaju se u izvođenje svakakvih eksperimenata na ljudima. Čak smo se morali i boriti protiv njih, jer su oni agresori.
Naša vrsta bila je ljubazna, manje agresivna i najintelektualnija, jer smo mogli koristiti čak i psihičku energiju. Ispaljujući svoje reči, ponekad mucajući, dečak je sve izrekao u kratkom govoru, nakon čega je opet posvetio pažnju svojim normalnim igrama, a "problem Sivih", po rečima njegove majke, više se nije spominjao. Čini se da se radilo o bljesku sećanja koji se možda nikada neće ponoviti.
Ali bude li bilo kakvih novih izjava o životu u svemiru, na Marsu ili u Sunčevom sistemu, biće i sumnji. Dečak se, prema rečima specijalista, "zatvara". Uzrok toga su, najverovatnije, teškoće naše zemaljske stvarnosti - kao što je slučaj s drugom indigo decom.
Naučno zanimanje za indigo decu
Da su predstavnici nauke istinski zainteresovani za Borisku neosporna je činjenica. Doktor fizike i matematike, prof. Vladislav Lugovenko iz Instituta za Zemljin magnetizam, jonosferu i širenje radiotalasa (IZMIRAN) Ruske akademije nauka, upoznao se s Boriskom i pozvao ga u Moskvu na pregled.
Neki od Lugovenkovih saradnika učestvovali su u proučavanju dečaka. Lugovenko sprovodi istraživanja indigo dece u Rusiji i drugim zemljama, i smatra da se ona s razlogom već 20 godina rađaju na ovoj planeti. Kako se čini, ta su deca povezana s razvojem buduće civilizacije na Zemlji.
Boriska i njegova majka pozvani su, u poseban edukacijski kamp na jezeru Atalskij u oblasti Tulskaja, gde se nalazi tačka na kojoj energija Zemlje ima neobičan uticaj na ljude.
Pročitao sam naučni izvještaj o merenjima kauzalnih, eterskih, emocionalnih i mentalnih granica biopolja članova ekspedicije.
Moram reći da, prvo, dečak ima zaista jako biopolje u poređenjui s drugim učesnicima, i drugo, nakon ekspedicije njegovo biopolje proširilo se više nego kod drugih.
Fotografije Boriskine aure takođe govore mnogo o njemu.
Da citiram jedan dokument: "Pre eksperimenta, prevladavajuća boja na fotografiji bila je žuta, što je karakteristično za intelektualnu snagu srećne, privlačne osobe. Na donjem levom uglu, može se videti jarka crvena boja, što može značiti aktivnost, nesebičnu ljubav i energiju djčaka.
"Nakon eksperimenta, fotografija se promenila relativno malo: u donjem levom uglu pojavilo se zeleno svetlo. To ukazuje na životnu snagu, pozitivnu sklonost i ljubaznost dečaka."
Lugovenko namerava nastaviti posmatrati Borisku, i nedavno je otišao u Zhirnovsk, kako bi se pobliže upoznao s Boriskinim životom u njegovom domu. On je takođe,otišao u nomalnu zonu na Plavoj planini, koja se nalazi par desetina kilometara od Zhirnovska.
"Siguran sam da se, u moralnom smislu, indigo deca uveliko razlikuju od druge dece njihovog uzrasta" kaže dr. Lugovenko.
"Izvanredno su osetljiva na bilo kakvu laž, imaju razvijenu intuiciju, telepatske sposobnosti i povezanost sa kosmosom. Možemo se nadati da će dečak ispuniti svoju predviđenu misiju na Zemlji o kojoj ni on ,ni mi, još ne možemo ništa naslutiti."
Napomena:
Video materijali koje je snimio tim Projekta Camelot i drugi materijali povezani s Boriskom mogu se pogledati na http://projectcamelot.org/indigo_boy_from_mars.html .
Iza Projekta Camelot stoje Bill Ryan i Kerry Cassidy. Posetite njihovu web-lokaciju na http://projectcamelot.org
Нема коментара:
Постави коментар