INDIGO DECA - Vreme odrastanja svih nas

Prihvatiti mogućnost da smo možda već sada svedoci,da je na našu Planetu stigla i stiže nova ljudska svest, koja se ogleda u deci, znaći imati snage i prevazići uhodana konzervativna razmišljanja. Složenost ove teme od svih nas zahteva više zrelosti. Kriza potresa globalni svet na svim nivoima.Sva proročanstva sveta i sve tradicije,slažu se u stavu,da je sveukupna promena neminovna. Pred nama je vreme trenutnih promena: 0 našoj sposobnosti,da se prestanemo čuditi, zgražavati,plašiti i samo reagovati na te događaje,zavisi koliko će biti lak ili težak posao oko promene.Ona se događa,hteli mi to ili ne,Probaću to objasniti na svom primeru.

U porodici i okruženju u kom sam odrastala, tradicionalno, religiozno i ograničavajuće nasilje starog načina razmišljanja o shvatanju života rano je postalo moj preveliki teret.Gluma, licemerstvo,manipulacija i svaka vrsta kontrolisanih odnosa,bila su iskustva koja sam intenzivno proživljavala kroz odnose tokom odrastanja.Prepoznavala sam ih i u najskrivenijem obliku,kao otvoreno grebanje po osetljivoj kozi.Iskustva su rušila svaku iluziju, a konfuzija u meni, prerasla je u traženje smisla.

Svi odnosi i poslovi brzo su postajali neodrživi i sve se polako urušavalo.Svaki pokušaj da uspostavim kontrolu nad haosom,sve me vise uvlačio u škripac ograničene perspektive na svim nivoima.
Moje fizičko stanje, signaliziralo je bezizlaznost.Zbog prevelike osetljivosti usledile su godine isključivanja iz svih odnosa.
Emocionalna bol razdirala je telesni nivo dok 1995. g. drastično iskustvo nije promenilo perspektivu i objavilo red u haosu.Bile su uklonjene barijere u mom unutrašnjem sistemu za komunikaciju.Otkrivanje prirodnog poretka,koji leži uosnovi svih pojavnosti haotičnih dešavanja unašem životu,ispunili su moj život smislom i otkrili svrhu mog iskustva.
I tako, baveći se svesnije istraživanjem prirode i promenjivosti ljudskih odnosa, komunikacijom i njenim narušavanjem,kreativnim procesima u stvaralaštvu i onome, što zovemo zdravljem,polako se zatvarao krug celovitog posmatranja. U posljednjih desetak godina, iskustva su me prirodno dovela, do nekih novih susreta I neobičnih klinaca.
Kako se priroda pobrine za one koji zaplešu u njenom ritmu, ti susreti su u početku bili sporadični, pa sve učestaliji, s mojom spremnošću sveobuhvatnijeg shvatanja.Bilo je to poput kretanja iz podnožja brda prema vrhu, kako bi pogled ulovio što siru perspektivu. Perspektiva koja se otvarala bila je istovremeno zbunjujuća i zadivljujuća. Neka od .dece".bila su već ljudi, odrasli pripadnici prvih indigo generacija, i oni stari tek dve-tri godine sto jedva da znaju izgovarati reci,a da su zrcale mudrost starih duša. Slika je nakon dugogodišnje zbunjenosti i nejasnoće postajala sve jasnija.
Knjiga "Indigo deca",unazad par godina,pronašla je veliki broj čitaoca, u stručnim krugovima čitala se .ispod kaputa" i povremeno prerastala u senzacionalizmom obojenu temu. Ona je kao "uvaženi gost" i službeno otvorila vrata mom ćutanju,koja upravo progovara nanizanim iskustvom.

Senzacionalizam I etiketiranje - putokazi za slepu ulicu

Skloni smo,još uvek o evoluciji, razmišljati samo u istorijskom kontekstu.Veliki broj pojedinačnih iskustava iz prošlosti, potvrdio je da smo dugo, nesvesno "bojkotovali" evoluciju, što je platio veliki broj kreativaca prethodnih generacija.Prihvatiti mogućnost, da smo možda već sada svedoci, da je na Planetu stigla i stiže nova ljudska svest, ogledana u deci, znaći imati snage prevazići uhodana konzervativna razmišljanja.
Pojmovi kao sto su intuitivno, telepatski, vidovitost, prošli životi i sl. pojmovi su koje, dovedu Ii se u vezu s nekim pojedinačnim iskustvom, neizbežno doživljavamo kao senzaciju.Iskustva iz stvarnog života govore uistinu složenijim jezikom nego li je uobičajeno. Ukoliko im damo uporište u priznatim područima naučnog života,onda bi sebi trebali postaviti neka druga pitanja. Ovaj vek otvara nove perspektive u povezivanju tela, uma i duha.

Jedna od "moćnijih" zabluda je,da je duhovnost odvojena od nas samih, da je ona .praksa" kojoj nas poučavaju drugi. To je još uvek religija koja nas razlikuje od drugih.Ono sa čime se rađaju ova deca,otvara niz tema, koje bi trebale poslužiti u preispitivanju stavova zbog kojih smo "zabludeli", često gladni senzacija.
Uprkos tome što informacija postoji, zablude u široj javnosti stvaraju još uvek prećutni otpor, negiranje ili stav,da je tema za ne-stručni nivo.
Kako ih 'prepoznati?"- jednostavno je i često pitanje,na koje odgovor nije tako jednostavan.

Većini Ijudi,posmatranje je uslovljeno očima moderne nauke,koja traži fizičke dokaze, i njima će biti teško razumeti fenomene, Od naše sposobnosti .posmatranja", iz dubljeg i celovitog osećaja zavisi, koliko ćemo jasno videti pojavni svet, pa i ovu novu decu.
Veliki broj mlađih Ijudi, a i njihovih roditelja,rado bi se zaštitilo plaštem “indigo neranjivosti" i svoje iskustvo, stanje ili problem poistovetilo sa čarobnom sintagmom „ja sam indigo!". Time se može skrenuti pažnjat, izazvati podsmeh ili steći neka vrsta popularnosti. Svako etiketiranje; bilo pozitivno ili negativno, podjednako izdvaja dete,pojačava mu osećaj da je drukčije, a ova neobična i osetljiva deca ionako se previše često osećaju kao usamljeni stranci bez vize, u tuđoj i nepoznatoj zemlji.

Sve u svemu, svako poistovećivanje ili etiketiranje deo je zablude i u celini I vodi u slepu ulicu.Budimo zato pažljivi, koliko to god zgodno zvučalo, kada koristimo termin indigo-dete.

Nova perspektiva

Na Zemlji su inkarnirane mnoge močne duše.Kako to u igri polariteta biva, tako na fizičkom planu kroz indigo decu plešu, svetla i tamna strana. Tako ona ogledaju nasu neuravnoteženost i guraju nas naviše,prema celokupnoj zrelosti.
Zbog lakšeg razumevanja perspektive iz koje dolazi naziv 'INDIGO' osvrnuću se na auru.
Osim boje, svaka aura ima svoju veličinu, oblik, gustoću, zvuk... Kako se Ijudi u celini razlikuju svojom orijentacijom (sklonostima, urođenim sposobnostima i talentima) na fizički, mentalni ili emotivno-duhovni aspekt života, tako se njihove aure razlikuju po bojo.Određene grupe boja pripadaju određenoj porodici: fizičkih, mentalnih ili emotivno-duhovnih boja.

Široki spektar duginih boja i nezavisno od toga,koja nam je dominantna, prirodno je težiti prihvatanju različitosti,uspostavljanju ravnoteže u odnosima, zajedničkom životu i suradnji s drugima.
Porodicu “emotivno-duhovnih boja” ćine ljudi,čija je aura dominantno plave, Ijubičaste,boje lavande, indigo i kristalne boje.
Indigo i kristalna boja aure donose,"zapisan",dosad neviđeni potencijal ljudske duše i urođenu orijentisanost na emotivno-duhovne aspekte života. Većina Ijudi,koja ima indigo boju aure,danas su mladi ljudi ili još deca.
Indigo-plava (sivo plava) boja aure, karakteristična je boja za područje glave, energija je viših frekvencija,a kojima dominir kod ove dece. Njihov problem odrastanja,vezan je uz životno okruženje,koje je još uvek u nižim frekvencijama, karakterističnim za aktivnosti preživljavanja i bavljenja isključivo sobom. Indigo deca ce nas pomaknuti,sa pojedinačne prema višoj, opštoj, kolektivnoj svesti.
To je ono sto ih razlikuje od generacija dece prije njih.Ova deca donela su,do sada,najneobičniji sklop psiholoških osobina i obrazaca ponašanja,teško merljivih,postojećim standardizovanim testovima i još teze „ukrotivih", poznatim vaspitnim merama.
Oni .znaju" da u svemiru postoje red i poredak, koji imaju malo veze sa zakonima I pravilima koje su smislili Ijudi.Ljudi,kojima oni pripadaju prirodno,osećaju božansko u sebi i drugima, bez teološkog koncepta.
Oni nasu težnju ka duhovnosti doživljavaju kao izveštačenost i odvojenost, osećaju da se duhovnošću bavimo kao vrstom politike.
Možemo Ii se otvoriti prema široj perspektivi?
Rastući broj problema dece,koji se manifestuju i u porodici i u školskom sistemu,ukazuje na potrebu,da profinimo svest o povezanosti duhovnog,emocionalnog i fizičkog nivoa našeg bića.
Svaka neravnoteža na emocionalnom nivou,prenosi se na mentalnu.Ako se neravnoteža ne ispravi,poremećaj se sa vremenom preseli na fizički nivo, dakle,stres i emocionalni nemir,kome je izloženo indigo dete,prouzrokuje tzv. poremećaje ove ili one vrste. Problem ove dece trebaju konačno osvestiti oni,koji mogu prihvatiti,da rešenje problema leži na uzročnom, a ne posledičnom nivou,što službena medicina (pod patronatom međunarodnih farmaceutskih kompanija) ne čini, i samo kroz pojedince pomicaće se iz ograničenja, koja čine ogromnu štetu i deci i odraslima.

Na Zemlji su inkarnirane mnoge moćne duše. Kako to u igri polariteta biva, tako na fizičkom planu kroz Indigo decu plešu, svetla i tamna strana. Tako ogledaju našu neuravnoteženost i guraju nas naviše prema celokupnoj zrelosti.

Zašto ovakvo viđenje nailazi na ljutnju i prećutni otpor?

Iza lica sveta i silnih deklaracija o ljudskim pravima, o pravima dece skriva se naličje,koje prepoznajemo kroz licemerstvo, manipulaciju i zanemarivanje prava Ijudi, a time i dece na globalnom nivou.Nije teško zaključiti,kako se i kod nas još uvek, neguje poslušnost, a ne kreativnost.
Obrazovna scena „vrišti" nezadovoljstvom prosvete,sve većim pritiskom roditelja na prosvetu,te prigovorima i zahtevima prosvete spram njih. Ljudi koji rade sa decom,najčešće su dobro iskontrolisani pojedinci, gotovo programirani da služe postojećem sistemu. Slobodan i kreativan um u sistemu treba što pre obuzdati,kako ne bi pomicao granice,koje su uprkos velikim zahtevima zagarantovane od strane kontrolora. Jedan od važnih zadataka zakona profita je,onemogućiti ili barem usporiti promenu sa fizičke, materijalne, prema visim nivoima svesti. Toliko smo navikli na iskrivljivanje sopstvene temeljne prirode,da vise ni ne prepoznajemo svoju ne-slobodu u odnosima, niti prepoznajemo kada sa nama manipulišu.

Pogledajmo o čemu je informisana naša javnost u poslednje vreme kad su u pitanju deca.
Već dugo vremena u Hrvatskoj,u središtu pažnje,nalaze se sve vrste zlostavljanja, nasilja medu decom i nad decom. Onima koji znaju, poznato je da,ono na šta usmerimo pažnju raste,proporcionalno uloženoj energiji. Pitanje je koliko su toga svesni oni, čija su usta puna borbe protiv nasilja. Silne edukacije na tu temu,slabi su pokušaji .pokrivanja" ogledala,koje kroz probleme dece ogleda strahove, nezadovoljstva i represiju u glavama Ijudi.
Kad prihvatimo da je to .hrana",kojom svakodnevno hranimo svoju decu biće to čin trežnjenja,osvešćivanja i promene,koja znači kidanje najčvršće karike.Deca se ne slažu sa našom letargičnom depresivnom slikom sveta i brane se od ovakve klime na sve nama poznate i nepoznate načine.
Veme je za korenite promene stavova,koji su najtvrđi materijal stare paradigme.
Medu nama su generacije dece, koja osećaju i nose sećanje o prirodnom poretku,koji ne počiva u prošlosti i neće "podviti rep" na preteću represiju ili kaznu.Moraćemo prepoznati nevidljivu granicu unutar sebe,kada nam postupci dolaze iz bilo kojeg nivoa straha.
Zbog svoje osetljivosti, ovim novim generacijama više se ne može podvaliti „vaspitanje".Neko je zgodno rekao,da će oni stvoriti čistilište u kome ćemo biti primorani slomiti svoj vlastiti otpor prema promeni, kako bismo kreirali neku novu budućnost.

Zajednički problemi - narušena komunikacija

Problemi ove dece mogli bi se svesti pod zajednički naziv: komunikacijski poremećaji i poremećaji socijalnog kontakta, a uključuju čitavu lepezu,razvojnih, psihosomatskih poremećaja,kojima pojedinci, makar privremeno i prividno,osiguravaju "svoj svet" od neosetljivog okruženja.
Celovitija slika pokazuje da je problem zajednički. Komunikacija se narušava na relaciji dete - porodično okruženje - vrtić ili škola.
Zajednički problemi nedovoljne komunikacije najčešće se zavrte oko nečije krivice,kritikovanja posledica nekog ćina i začarani krugovi brzo se šire.
Ono sto se najčešće čuje od roditelja,na putu traženja rešenja, je strah od nerazumevanja i pritiska škole,kojim se traži brzo rešavanje novonastalog problema.
Problemi na "relaciji deca – roditelji - nastavnici" naočigled rastu.
Školski sistem prolazi prestruktuisanje, više formalno nego li suštinsko a u toku tog procesa deca i dalje trpe, jer je prisutno sveukupno nezadovoljstvo iz svima poznatih razloga.Još uvek je premalo razumevanja novih generacija dece,koje su sve, samo ne ono što smo zvali prosekom.Oni na sve poznate i nepoznate načine izlaze iz postojećih okvira, čim osete bilo koju vrstu ugroženosti.
Nedovoljno osetljive osobe, teško mogu razumeti razloge visoke osetljivosti ove dece. Znatan broj dece u najranijem dobu, izlaz iz svoje samoblokade pronalazi u ponašanju, na koje odrasli reaguju tek kad se šeme i obrasci učvrste, a prepoznaju ih kao hiperaktivni poremećaj. ili na drugom kraju ekstrema, kao elemente "autističnog poremećaja".Ovde ću napomenuti,da nisu sva deca sa neprilagođenim ponašanjem, indigo deca i obrnuto.
Odrasli teško priznaju da problem ne razumeju i da i oni sami imaju poteškoća u celokupnom pristupu.
Stavovi struke vode decu kroz lavirinte iscrpljujućih testiranja,koja često dovedu i dete i roditelja do krajnje frustracije.Bez velikih poteškoća odrasli se neće lako odmaći od svojih ograničenja.
Vreme je,da se uključimo u gradnju mosta,od problema ka rešenjima.U rešavanje narušene komunikacije,neophodno je uključivanje što većeg broja osoba, koje su u neposrednom kontaktu sa detetom.
Bilo bi mudro,osigurati odgovarajuću obuku nastavnika, o uravnoteženju njih samih, kako bi se sto lakše nosili sa frustrirajućim situacijama koje ugrožavaju zajedničku komunikaciju.Moglo bi to značiti,da bi oni'dobro prizemljeni mogli potražiti dublji smisao svoga života i rada u onome sto zovemo duhovnim dimenzijama, a oni "produhovljeni" da se spuste na zemlju, smanje strah i više uključe u neposredan rad. Ovakvo kretanje pojedinca, bio bi put uravnoteženja. Iz slobode je jedino moguće kreativno stvarati i biti u jasnim odnosima sa drugim Ijudima. Osetiti mir znači iskusiti slobodu.Smisao uravnoteženja je,da iskustvo unutrašnje harmonije i mira,bude što dominantnije stanje bitisanja. Uravnotežiti se, između ostalo, znači, kreirati sadašnjost sa sto manje informacija iz prošlosti,kojima je još uvek opterećen školski sistem.
Indigo deca će nas pomaknuti sa pojedinačne prema višoj, opštoj, kolektivnoj svesti. To je ono što ih razlikuje od generacija dece pre njih

Naglasiću, kako indigo deca nisu retka vrsta kojoj treba pomoć, uprkos tome što veliki broj njih ima stvarne probleme u svakodnevnom životu. Našu pomoć trebaju, ali ne .intervencijom" u njih, već "pogledom" u nas.Sve što dolazi, kao problem vezan uz njih, upućeno je nama.
Oni su tu da pomognu nama. Oni donose "materijal" za bolje razumevanje nas samih, jer kad imamo problem bilo koje vrste narušena je nasa unutrašnja komunikacija. U slučaju,da se zateknemo u odnosu, sa pripadnikom jedne od generacija - brzo ćemo osetiti jedan od signala koji nam ukazuje da "zapinjemo", jer komunikacija sa njima,ne teče na uobičajeno "pristojan" način.Tu nam ne preostaje ništa, osim pozabaviti se svojim prirodnim sistemom za balansiranje,koji uobičajeno koristimo, a u zahtevnijim situacijama,traži malo vise preispitivanja pa odustajanje od naučenih šema i obrazaca.
Indigo deca dobro obavljaju "posao" svoje zajedničke misije,aktivirali su netaknute mehanizme spavača u našim glavama i umrtvljenim sistemima. Sada je na nama red, jer ključ svih ešenja uvek počiva unutar nas samih.
Indigo deca iii bolje rečeno indigo svest je pojam, kroz koji je moguće objasniti pojedinačne svesti,koje ubrzavaju kretanje iz pojedinačne prema opštoj,globalnoj svesti. Prepuštanje promeni, moglo bi nas povesti iz ograničenosti i svih sistema kontrolisanih odnosa, koji nas čine sputanima, slabima i neslobodnima. Bilo bi dobro odrasti, kako bi dorasli zahtevima vremena koje je pred nama.

Setite se svoje uspavane prirode, možda prepoznate u njima – sebe.

Nije jednostavno shvatiti samotnjačku prirodu 'indigovca', koji duboko proživljava osećaj nepravde i ranjivosti u odnosu.
Njegov istančan osećaj za sve što nije celovito, integrisano, iskrivljeno i lažno u odnosima na emocionalnom nivou od najranijih dana poprimalo je razmere bolne drame.
Od najranijeg doba deteta, u kom je prirodno, da mu je bliža flašica nego olovka, pisanje mu je važno sredstvo izražavanja. Evo kako opisuje iskustvo odnosa jedno indigo dete sa svojih 9, 10 godina starosti:
Dohvatioio sam ti kekse sa ormara
Ali ti mi nisi dao nijedan

Spasio sam te od smrti
Ali ti mi nisi zahvalio

Dao sam ti igračke
Ali ti mi nisi dao da se igram

Postavio sam te kraljem
A ti me nisi uzeo ni za podanika

Dao sam ti lep crtež
Ti ga nisi ni pogledao

Zato će te Bog kazniti!
Tvoje će kekse pojesti pred očima tvojim
Više te neće spasiti od smrti
Igrat će se tvojim igračkama
pred nosom tvojim, a ti ćeš biti rob
Gledaće tvoje lepe crteže
A ti ćeš imati povez preko očiju.


Autor: Prof. def. Katica Buljan Herceg
Objavljeno u časopisu Svjetlost